materijali u gradjevinarstvu
Strategijski materijali-materijale koji se koriste u mirnodopskoj izgradnji za objekte funkcionalne u ratnoj situaciji, kao i oni koji se koriste za izgradnju u ratnim uslovima. Neki od tih materijala, npr. teški betoni, treba da zaštite ljude, biljni i životinjski svet od dejstva radijacije i mehaničkih razaranja. Ratni uslovi zahtevaju brzo građenje nadzemnih i podzemnih objekata, puteva,aerodroma ... Zbog otežanog transporta materijala, treba se orjentisati na materijale sa lica mesta, mada oni nisu uvek kvalitetni ( npr. slama, pruće, trava, naboj, otpadni materijali sa ruševina, a u boljim slučajevima drvo i kamen.) Primeri takvi su zidovi od dasaka, kamena, nabijene zemlje sa slamom, krovni pokrivači od slame, trske, kamenih ploča, dasaka ... ) Pretežno treba koristiti, ako je moguće, materijale koji su otporni na dejstvo visokih temperatura i požara i netoksični. Neki materijali moraju biti zaštita od radioaktivnog zračenja.
(#)
Materijali za toplotnu izolaciju – delovi objekta koji ograđuju prostor bilo prema spoljnoj sredini bilo prema tlu, treba da ispune određene zahteve u pogledu toplotne i zvučne zaštite kao i zaštite od vlage. Da bi te zahteve ispunili, koristimo odgovarajuće materijale za sprečavanje prolaza toplote i zvuka ili materijale koji sprečavaju prodor svakog oblika vlage. Prolaz toplote i prenošenje zvuka moguće je uglavnom samo prigušiti. Prodor vlage moguće je sasvim sprečiti. Ima građevinskih materijala koji se koriste samo za toplotnu zaštitu i drugih koji se koriste za zvučnu izolaciju. Mnogi od tih materijala mogu se koristiti za obe namene. Da bi se dobro osećao, čoveku je potrebna povoljna temperatura sredine koja ga okružuje. U nekim proizvodnim prostorijama potrebna je određena niska temperatura, jer u suprotnom može doći do propadanja hrane, velikih gubitaka, a i ima slučajeva kada je potrebna veoma visoka temperatura. Toplota za čiju su proizvodnju potrebni određeni troškovi, mora se ekonomično primenjivati, pa je potrebno sprečiti gubitak toplote. Prodor neželjene toplote spolja, sunčanog zračenja u prostore koji bi trebalo da zadrže određenu svežinu, potrebno je sprečiti. Takođe je potrebno brinuti i o disanju zidova da bi se sprečilo njihovo znojenje i time izbegla prekomerna vlažnost u prostoru uz druge posledice. Materijali za toplotnu izolaciju su oni građevinski materijali koji imaju malu sposobnost provođenja toplote, to je zbog prirodne građe kao npr. drvo, ili su industrijski proizvedeni sa svrsishodno raspoređenim malim ili velikim šupljinama, kao npr. penobeton, šuplje opeke, staklena tela sa šupljinama i razređenim vazduhom i staklena vuna kod koje između čvrstih vlakana zarobljen vazduh. Vazduh koji miruje u zatvorenim šupljinama loše provodi toplotu – sigurno manje nego čvrsta masa materijala. koji ga okružuje. Ukoliko su manje i brojnije šupljine, utoliko je bolja toplotna izolacija.
(#)
Hemijska zaštita drveta preduzima se da bi se drvo zaštitilo od gljivica i insekata, da bi se smanjila zapaljivost ... Mnoga sredstva sadrže različite otrove pa se zato moraju priložiti uputstva za upotrebu i moraju se čuvati od neupućenih. Razne soli – postoje dve vrste tih sredstava: jedna se ispiraju vodom i tako impregnirano drvo se ne sme izlagati čak ni vlažnom vazduhu. Druga vrsta su stabilne mešavine soli koje posle prodiranja rastvora u drvenu masu stvaraju teško rastvorljiva jedinjenja. Uljana zaštitna sredstva se ne rastvaraju u vodi. Ne prijemčiva su za vodu i zato su pogodna za zaštitu drveta, koje će biti izloženo vremenskim uticajima i vlazi zemlje. Ta sredstva se isporučuju u tečnom stanju, spremna za upotrebu ili sa potrebnim rastvaračem. Ulja na bazi tera ne mogu se naknadno premazivati bojama i lakovima. Zaštita može biti površinska i dubinska. Površinska zaštita se postiže nagorevanjem i raznim premazima. Nagorevanje je postupak kada se cele konstrukcije ili njihovi delovi izlažu dejstvu plamena. Pri tom se sve površinske klice, koje bi kasnije izazvale oboljenje građe, uništavaju. Stvara se zaštitni sloj ugljena i čađi, a u manjoj ili većoj dubini drvo se natapa antiseptičnim proizvodima destilacije drveta usled nagorevanja ( na taj način se vrši zaštita delova koji će biti ukopani.) Premazivanje se vrši na konstrukcijama izloženim vazduhu ( ograde, stubovi, krovni vezači, mostovske konstrukcije) i na delovima koji će biti ukopani ili uzidani ( čelo tavanjače, ragastovi ). Drvo mora biti suvo kao i prostor u kome se obavlja premazivanje. Premazi moraju biti vreli da bi premaz bio bolji i gušći rastvoru se dodaju: kreda, kreč u prahu ili cement. Taj se premaz nanosi kao drugi sloj. Da bi se postigla dobra zaštita potrebno je izvršiti najmanje tri premaza. Stolarija se premazuje vrelim lanenm uljem, uljanim bojama i lakovima.
(#)
Bakar je crvenkaste boje, otporan je na spoljašnje uticaje. Na njegovoj površini stvara se oksidna prevlaka, koja je gusta i nepropusna zaštita. Ako je bakar duže vremena izložen uticaju vazduha i vode, ta površinska prevlaka pretvara se u mineralna jedinjenja, kompleksne baznih sulfata i karbonata. Poznat primer stvaranja tih zaštitnih skrama je zelenkasta patina na bakarnim krovovima. Obrada bakarnih površina obuhvata mere čišćenja površine, odnosno davanje sjaja, promenu boje prevlačenjem zaštitnim prevlakama od metala. Mehaničko poliranje su glačanje i poliranje, ručno ili mašinski, specijalnim pastama i tkaninama ( laneno platno ili flanel). Na taj način se i velike površine mogu dovesti do visokog sjaja ( fasadni limovi, natpisi itd. ). Metalne prevlake nanose se na bakar u naročitim slučajevima, uglavnom iz dekorativnih razloga ili radi zaštite od korozije. Kao zaštita od korozije i radi olakšavanja lemljenja, površina bakra se prevlači slojem cinka, jednostavnim potapanjem očišćenog bakra u rastopljeni cink. Bojenje i lakiranje površina se izvodi radi podražavanja boje prirodne rđe. Bakar se često boji u braon, crno i zeleno. Jedan od razloga za bojenje bakarnih površina je njihovo sporo i ne lepo rđanje, do postizanja lepe zelnkaste patine, ( podsećaju na površine od cinka ).
(#)
Građevinskim kamenom naziva se stenska masa koja se manjom ili većom obradom može koristiti u inžinjerstvu i arhitekturi kao građevinski materijal. Kamen se vadi u kamenolomima, a način vađenja zavisi od vrste stene i od namene kamena. U građevinarstvu u visokogradnji se koriste mnoge vrste kamena, ali nemaju svi istu primenu. Koji će se kamen upotrebiti zavisi od uslova koje bi trebalo da zadovolji, odnosno od mesta njegove primene na objektu. Na izbor kamena utiče i nosivost tla ( npr. na manje nosivom tlu ne sme se upotrebiti kamen velike zapreminske mase ). Kamen za zidanje i spoljnu dekoraciju zgrada trebalo bi da je otporan na atmosferilije, na mraz, na insolaciju i agresivne vode, kao i da ima dovoljnu čvrstoću na pritisak. Kamen za stepenice trebalo bi da ima veću čvrstoću na savijanje i mali koeficijent habanja, da se ne bi lako uglačao. Ako su stepenice u eksterijeru, kamen bi trebao da zadovolji uslove koji su od njega traženi pri zidanju i spoljnoj dekoraciji zgrada ( npr. mraz ). U niskogradnji kamen se primenjuje za pločnike i gradske trgove koji ima svojstva: malo i ravnomerno habanje, postojanost na vremenske uticaje ( mraz ), odgovarajuće žilavosti debljine i do 8 cm. Za mostove ima svojstva: teški tvrdi, u vodi postojani, kompaktni bez naprlslina i pora, postojanost na mraz. U moru i močvari potrebno je i otpornost na agresivne vode . Za tunele ima svojstva: masivni blokovi, postojani na dejstvo vode, agresivne gasove i vode. Za potporne zidove kad preti opasnost od klizanja terena pri izvođenju zaseka: težak, postojan na vodu i atmosferilije, sa hrapavim površinama preloma.
(#)
Drvo je, pored kamenog materijala, najstariji građevinski materijal koji je čovek koristio. Danas je primena drveta znatno smanjena zbog relativno ograničenih mogućnosti priraštaja i zahteva da se šume zaštite, s obzirom na to da je njihova uloga od neprocenjivog značaja. Upotreba drveta u građevinarstvu svedena je na neophodnu meru, a racionalno korišćenje drvenih otpadaka za izradu prefabrikata, u izvesnoj meri može da smanji obim seče šuma. Drvo je veoma važan građevinski materijal i njegove prednosti su: laka obradivost, velike mehaničke čvrstoće u poređenju sa malom masom, dobre termičke izolacione sposobnosti, veliki izbor boja, šara i gustine... Biološki uslovljena nestalnmost mehaničkih, tehnoloških, fizičkih i hemijskih osobina drveta može se njegovom savremenom obradom skoro sasvim odstraniti, tako da danas imamo na raspolaganju drvene proizvode zahtevanih osobina i kvaliteta. Trajnost i otpornost drveta i drvenih proizvoda, u odnosu na gljive, insekte i vlagu koji ga razaraju može da se poveća i obezbedi odgovarajućim zaštitnim sredstvima i različitim tehnikama obrade. Osobine drveta su anatomski uslovljene i zato je potrebno dobro poznavati građu drveta. Greškama drveta smatraju se razne nepravilnosti u građi drveta, kao i obolelost drveta. Greške nastaju u toku rasta drveta, pri njegovoj obradi ili uskladištenju i znatno utiču na kvalitet i primenljivost drvene građe. Osobine dobrog građevinskog drveta ( gotova građa ): prava vlakna, sa što manje čvorova, homogena struktura, jasan zvuk pri udaru, strugotina i vuna nemaju neprijatan miris, nije vlažno, trulo, ispucalo, izvitopereno. Za mnoge konstrukcije mogu se dozvoliti veće ili manje greške, što zavisi od važnosti objekta i njegovog trajanja, kao i od konstruktivnih uslova.
(#)
Malteri su mešavine veziva, peska i vode, koje imaju svojstvo da očvršćavaju na vazduhu, u vlažnoj sredini ili pod vodom, zavisno od toga koja je vrsta veziva upotrebljena. Na taj način postaje veštački kameni materijal. Maltere delimo na proste i složene, gde prosti malteri u svom sastavu imaju samo jedno vezivo i po njemu nose naziv – krečni, gipsni, cementni itd. Složeni malteri spravljaju se sa dva ili više veziva i nazivaju se još i produžni malteri – cement i kreč, kreč i cement, gips i kreč, ali ne i gips i cement. Svojstva maltera najčešće zavise od veziva i ispune, količine vode, učešća aditiva itd. Izbor sastavnih materijala zavisi od potreba, uslova eksploatacije i sredine u kojoj će objekat egzistirati. Upotrebljavaju se za zidanje zidova od kamena i opeke, za spajanje gotovih elemenata i za malterisanje ili kao dekorativno – zaštitni završni sloj zidnih platna, kao podloga za izradu podova ili za spajanje – pri oblaganju zidova i podova raznim pločama. Specijalne vrste maltera, se koriste za saniranje šupljina i pukotina. Zavisno od mesta upotrebe i namene delimo ih u nekoliko osnovnih grupa: malteri za zidanje, za malterisanje, dekorativni malteri, malteri za košuljice, za injektiranje itd. Za spravljanje maltera mora se pronaći prava mera tako da u malteru bude dovoljno veziva da bi se kašom ( vezivo + voda ) ispunile sve šupljine u agregatu i povezala zrna međusobom. da bi malter bio što kompaktniji, što se zahteva uglavnom od svih maltera, potrebno je da bude spravljen samo sa potrebnom količinom vode, pravilno ugrađen i pravilno negovan. Po potrebi, malterima se dodaju i aditivi, koji treba da obezbede posebna svojstva – hemijsku otpornost, ugradljivost i postojanost, pri niskim i visokim temperaturama, i slično.
(#)
Energiju možete uštedeti ugradnjom nekoliko vrsta stakala, a neke od njih su dalje pojašnjeni.
Toplotna stakla su livena ili valjana, imaju obojena stakla koja mogu biti siva, zelena, boja bronze, a obrađena su tako što su obostrano izglačana i polirana. Dodatkom gvozdenih oksida veliki deo ultracrvenih ili infracrvenih zraka koja predstavljaju toplotna zračenja zadržava se u staklu. Zaštita od sunca zasniva se na refleksiji ili apsorpciji jednog dela infracrvenih zraka, tako da veći deo toplote zadržavaju u sebi ili dalje reflektuju u polje što nije slučaj kod normalnog stakla. Sasvim mala količina toplote prelazi u prostoriju. Zbog toga se ovo staklo samo jako zagreva pa je potrebno ostaviti prostor ( oko 5 mm ) između ivica stakla i žleba. Ovo staklo dobro propušta svetlost,a obojenost stakla posmatrano spolja je vidno primetna, dok je u prostoriji, unutra, neprimetna. Boja je utoliko intenzivnija ukoliko je staklo deblje. Mogu biti armirana ( Contracolor ) i nearmirana ( Parsol ). Debljina je od 8 do 24 mm, a koriste se za kancelarije, laboratorije, bolnice, prostore sa životnim namirnicama, trpezarije, čekaonice, atelje itd.
Izolaciona stakla sastavljaju se od dve ili više staklenih ploča, pri čemu međuprostor ostaje hermetički zatvoren, debljine najčešće 12mm. Prostor je ispunjen suvim vazduhom ili specijalnom mešavinom gasova, što sprečava kondenzovanje vodene pare. U poređenju sa običnim jednostrukim staklom, od koga je skuplje, smanjeni su troškovi grejanja, što znači da ova stakla veoma dobro zadržavaju toplotu u unutrašnjosti objekata pa je i ušteda energije za zagrevanje objekata veoma značajna. Zvučna zaštita je takođe veoma značajna kod ove vrste stakla. Prljanje stakla iznutra ili ulazak prašine nisu mogući, pa pranje stakla iznutra nije potrebno. Lako se ugrađuje u jednostavne okvire.
(#)
Mnogi građevinski materijali, pre ugađivanja ili odmah pri ugrađivanju sadrže vodu. Iako su uslovi za njihovo sušenje povoljni,prođe dosta vremena dok materojal postane suv, ali se isto tako može dogoditi da se elementi objekta naknadno vlaže i da se nikada potpuno ne osuše. Najveći deo vode ipak odlazi iz konstrukcije ostavljajući trag u vidu prljanja zidova, otpadanja boje, stvaranja plesni i truleži, izbijanja kristala soli na površinu čvrstih tela.
Atmosferska voda, znači kada pada kiša dolazi u neposredan dodir sa fasadama i drugim konstrukcijama, a njen uticaj zavisi od učestalosti padavina, dejstva vetra, intenziteta kiše. Ugao padanja kiše je takođe veoma važan faktor. Izložena strana vertikalnih zidova na građevinskim objektima pod uticajem je snažnog udaranja i utiskivanja vode u površinske slojeve zida , dok druga strana istih objekata može biti sasvim malo ili skoro nikako napadnuta vodom. Tada voda klizi po zidu sve dok ne naiđe na pukotine ili materijal koji upija vodu i prodire u zid i ostavlja za sobom nerastvorene primese. Zbog mehaničkog oštećenja kiše usled dejstva vetra ispod kuća se stvaraju gomile obijenog maltera koji opada sa oštećenih i ispucalih fasada.
Podzemne vode, usled njihovog prisustva i postojanja vlažnog zemljišta dolazi do prodiranja u materijale od kojih je građen objekat i pravi štetne posledice po osobine tih materijala. Izradom odgovarajućih zidova, hidroizolacijom i ugrađivanjem određenih materijala se može sprečiti penjanje vode.
Vodene pare ima u slobodnom atmosferskom vazduhu koji okružuje objekte kao i u vazduhu u zatvorenim prostorijama i promenljiva je spolja u zavisnosti od vremenskih prilika, a u unutrašnjosti od namene prostorija. Vazduh i vodenu paru propuštaju mnogi građevinski materijali koji su vodopropustljivi odnosno vazduhopropustljivi. Kondenzovanje vodene pare se javlja samo tamo gde ima isparavanja u slučajevima kada je stepen relativne vlažnosti 100% i snižavanjem temperature prostora. Kada je temperatura vazduha u nekoj prostoriji viša od temperature površine nekih zidova na njima se mogu zapaziti kapi vode, ako je površina vodonepropustljiva ili se javljaju vlažne mrlje na koje se hvata buđ ako površina upija vodu. Ovo se može izbeći postizanjem temperature unutrašnjih površina većih od temperature tačke rose, ograničavanjem isparavanja i omogućavanjem da se vazduh obnavlja odnosno provetravanje itd. Ako je u jednoj prostoriji isparavanje i viša temperatura,a u susednoj prostoriji niža, doći će do orošavanja i vlaženja zida u hladnijoj prostoriji što se opet može sprečiti oblaganjem zida sa strane vodene pare,neporoznim vodonepropusnim materijalom na kome će se stvarati kondenzat, ali neće moći da prodre u masu zida.
(#)
Azbest je građevinski materijal koji se u prošlosti mnogo koristio u izgradnji objekata. Uz dodatak cementa i vode izrađivale su se azbestno-cementne ploče i cevi različitih dimenzija i profila. Ploče su se izrađivale u raznim oblicima ,a poznatije su kao ravne i valovite (salonit) ploče. Ravne ploče su se proizvodile u različitim dimenzijama i debljinama. Ovakva vrsta ravnih azbestno-cementnih ploča korišćena je masovno u građevinarstvu za opšivanje raznih fasada, plafona prostorija za stanovanje, specifičnih fabrika, radionica, baraka za stanovanje ili farmi životinja i u našoj zemlji. Gradili su se i stambeni višespratni objekti gde su se ravne ploče koristile za oblaganje zidova, pokrivanje krova i šire. Za pokrivanje krova su korišćene razne vrste pokrivača na azbestnoj osnovi, a neke su: salonit, salonitka, eternit itd. Nazivi su zavisili od proizvođača. Zbog svoje žilavosti, male težine, i velike sigurnosti od udara vetra i prodiranja vode, u prošlom veku ovi materijali su masovno ugrađivani u Severnoj Americi i zemljama Zapadne Evrope odakle se smatra da je došao i u našu zemlju. Prednost ploča se nalazila u velikoj pokrivnoj površini jedne ploče, maloj težini po m2, brzini montiranja i lakog održavanja i zamene u slučaju pucanja tj. mestimičnog oštećenja. Nedostatak je bilo lako oštećenje, relativno kratak vek kao i kancerogeno dejstvo ovog materijala. Pored ploča proizvodile su se vodovodne i kanalizacione cevi različitih profila i oblika. U bivšoj SFRJ proizvodnju ovih materijala imala je Republika Slovenija, Republika Hrvatska i Republika Makedonija. Neke su prestale sa proizvodnjom pre 20 godina, a pojedine čekaju svoje zatvaranje. U SAD pre 30 godina je objavljeno istraživanje da je azbest izuzetno kancerogen i opasan materijal po čoveka i okolinu. Istraživanja su pokazala da porodice koje su stanovale u objektima izgrađenim od ovih materijala ili ljudi koji su bili u dodiru sa njima u velikom broju su oboleli od karcinoma pluća, udisanjem čestica iz ovih materijala. Nakon ovih ispitivanja u SAD-u je donešen zakon o zabrani upotrebe materijala na azbestnoj osnovi, zatvorene su sve fabrike i počelo se sa rušenjem objekata od ovog materijala. Nakon toga došlo je do zabrane korišćenja i ugradnje i u Evropi. U bivšoj SFRJ mnoge porodice su živele u objektima izgrađenim od ovog materijala, a mnoge i danas žive u njima. U našoj zemlji u mnogo objekata je ugrađen ovaj materijal u bilo kom obliku, a nema inicijative da se ovako opasni materijali po čoveka uklone i prestanu ugrađivati i uvoziti. Nekoliko hiljada fabrika u svetu je zatvoreno tokom prošlog veka zbog više hiljada stotina obolelih od karcinoma. Hiljade objekata je srušeno u svetu u kojima je bio ugrađen ovaj materijal.
Koliko naših sugrađana još uvek živi u objektima koji imaju u svom sadržaju ovaj opasan materijal?
Da li neko nešto preduzima u našoj državi povodom ovog problema ?
(#)Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem. (#)
